Recenzija-Moma Dimić
Štrajk srca je odista nemoguć kao i obustava rada kaluđera
Jedna od potvrda rečenoga je i Dragiša Krsmanović , koji od ranog jutra sunča svoj nevini čežnjivi i nenatrunjeni glas -kao neki svoj beli, veliki i večiti plač na jednoj beogradskoj terasi gotovo ptičijim pevom i vezo vrtložeći za svojim preuzbuđenjem dvosložnom obsesijom čije je ime čas "žena" a odmah potom duša.
Sve njegove pesme u ovoj zbirci su rezultat temperamenta ,te stalne temperature što se prenosi na poglede i oproštaje kao svete ostatke ljubavi, na tugu vremena, beskraj uveravanja o o vernosti....
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi